Sagorevanje na poslu retko počinje dramatično. Počinje tako što ujutru teže ustanete. Onda primetite da vam je svejedno za projekat koji vam je nekada nešto značio. Ljudi koji mi dolaze u Novom Sadu često kažu istu rečenicu: mislio sam da sam samo umoran.
Rani znaci se lako pripišu nečemu drugom. Lošem snu. Godišnjem dobu. Sopstvenom karakteru. U ovom tekstu opisujem šta sagorevanje jeste po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, koje znake ljudi najčešće previde i zašto pauza sama po sebi obično nije dovoljna.
Šta je sagorevanje na poslu, a šta nije
Svetska zdravstvena organizacija je 2019. godine uvrstila burnout u Međunarodnu klasifikaciju bolesti. Definiše ga kao sindrom koji nastaje iz hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno savladan.
Jedan detalj se često pogrešno prenosi. Svetska zdravstvena organizacija burnout ne klasifikuje kao medicinsko stanje. Svrstan je u poglavlje o faktorima koji utiču na zdravstveno stanje ili na kontakt sa zdravstvenim službama. Reč je o profesionalnom fenomenu, ne o dijagnozi. Zvanična formulacija stoji na stranici Svetske zdravstvene organizacije. To što nije dijagnoza ne znači da je bezazleno.
Definicija ima još jedno ograničenje. Odnosi se isključivo na radni kontekst. Iscrpljenost u roditeljstvu ili u nezi bliske osobe je stvarna, ali se opisuje drugim pojmovima.
Umor, stres i sagorevanje nisu ista stvar
Umor prolazi posle sna i slobodnog vikenda. Stres je odgovor na konkretan pritisak i obično popusti kada pritisak popusti. Sagorevanje se taloži mesecima. Ono ostaje i kada rok prođe.
Postoji još jedna razlika. Kod hroničnog stresa čovek je i dalje uključen, često i previše. Kod sagorevanja se javlja povlačenje. Energija je potrošena, a briga za posao se gasi.
Tri dimenzije sagorevanja
Kristina Maslah je opisala tri dimenzije koje su kasnije ušle i u definiciju Svetske zdravstvene organizacije.
Iscrpljenost. Osećaj da je energija potrošena do dna. Ne prolazi posle spavanja. Ujutru se budite umorniji nego što ste legli.
Cinizam i mentalno distanciranje. Posao koji vam je nekada značio postaje nešto od čega se štitite. Javljaju se negativizam, sarkazam i emocionalno povlačenje od kolega i korisnika.
Smanjena profesionalna efikasnost. Osećaj da ništa ne radite dovoljno dobro. Sumnja u sopstvenu kompetenciju raste iako je učinak spolja često i dalje solidan.
Te tri dimenzije retko dolaze u istom trenutku. Najčešće prva stiže iscrpljenost. Distanciranje se javi kao pokušaj zaštite. Pad osećaja efikasnosti dolazi poslednji i obično najviše boli.
Znaci sagorevanja koje ljudi najčešće previde
U razgovorima najčešće čujem znake koji se ne uklapaju u sliku koju ljudi imaju o sagorevanju. Evo onih koje klijenti obično ne povežu sa poslom.
- Buđenje oko tri ujutru, sa mislima o poslu, bez mogućnosti da se ponovo zaspi.
- Nedeljno popodne obojeno strepnjom koja počinje sve ranije tokom vikenda.
- Razdražljivost koja se izlije kod kuće, a ne na poslu.
- Odugovlačenje sa sitnim zadacima koje ste ranije rešavali za pet minuta.
- Gubitak interesovanja za stvari van posla, hobi koji stoji netaknut mesecima.
- Cinizam prema kolegama i korisnicima koji vam ne liči na vas.
- Česte prehlade, glavobolje, tenzija u vratu i ramenima, tegobe sa varenjem.
- Teškoća da se setite jednostavnih stvari ili da pročitate stranicu teksta do kraja.
- Osećaj otupelosti, ni loše ni dobro, samo prazno.
- Sve češće posezanje za alkoholom, hranom ili telefonom da bi se veče nekako preturilo.
Telesni znaci se previde najčešće. Sistematski pregled prospektivnih studija objavljen u časopisu PLOS ONE povezuje sagorevanje sa dvostruko većim rizikom od mišićno-koštanog bola, kao i sa kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom tipa 2, nesanicom i produženim zamorom. Telo obično progovori pre nego što čovek sebi prizna da nešto nije u redu.
Faze sagorevanja i trenutak koji se najčešće propusti
Opisi faza se razlikuju od autora do autora, ali se obrazac ponavlja. Na početku je zanos, često uz preuzimanje previše obaveza. Zatim stiže rani stres, sa lošijim snom, razdražljivošću i padom koncentracije. Treća faza je hronični stres, kada je telo stalno u pripravnosti, a javljaju se apatija i ogorčenost. Četvrta je samo sagorevanje, kada iscrpljenost postane teška i kada svaki radni dan traži ogroman napor. U petoj se stanje ugnezdi u svakodnevicu i tada je stručna podrška po pravilu neophodna.
Najviše prilika se propusti u drugoj i trećoj fazi. Čovek je tada još funkcionalan, pa lako sebi kaže da će proći. Ako se pomoć potraži u tom periodu, put nazad je obično kraći. Psihološko savetovanje je za tu fazu često dovoljan okvir, jer se radi na konkretnim opterećenjima, prioritetima i granicama.
Sagorevanje i depresija: gde se preklapaju, a gde se razilaze
Ovo je pitanje koje ne bih volela da neko rešava sam. Preklapanje postoji i nije malo. Sistematski pregled i meta-analiza objavljeni u časopisu Frontiers in Psychology nalaze umerenu povezanost između sagorevanja i depresije, kao i između sagorevanja i anksioznosti. Isti rad zaključuje da je reč o odvojenim pojavama, a ne o istoj stvari pod dva imena.
Razlika koja pomaže u praksi tiče se konteksta. Sagorevanje je vezano za posao. Čovek često oživi na odmoru ili u dobrom društvu, pa splasne u nedelju uveče. Depresija je obično prisutna u svim oblastima života, uključujući odnose, ishranu i doživljaj sebe. Kod depresije se češće javljaju bezvrednost i beznađe koji nisu vezani za radnu ulogu.
Zbog toga je važno da procenu radi stručnjak. Prvo, pristup u radu se razlikuje. Drugo, sagorevanje predviđa kasnije depresivne simptome, pa se dve slike kod iste osobe mogu i preklopiti. Treće, vrlo slična slika može poticati od anksioznog poremećaja ili od telesnog stanja, na primer od problema sa štitnom žlezdom. Ako prepoznajete stalnu napetost i strepnju koja ne popušta, psihoterapija za anksioznost može biti pravi okvir. Ja ne postavljam dijagnoze i ne obećavam izlečenje. Radim procenu i, kada je potrebno, uputim na lekarski pregled.
Zašto odmor sam po sebi ne rešava sagorevanje
Odmor je koristan i nije ga pametno preskakati. Istraživanja ipak pokazuju da je efekat kratkog daha. Pregled studija o godišnjem odmoru pokazao je da se dobit, u smislu manje iscrpljenosti i manje tegoba, izgubi u roku od nekoliko nedelja po povratku na posao. Duži odmor nije doneo duže zadržavanje efekta.
Razlog je prilično jednostavan. Ako se uslovi koji su čoveka iscrpeli ne promene, telo se vraća u isti režim. Preopterećenost, izostanak kontrole nad sopstvenim poslom, nejasna očekivanja i osećaj nepravde ostaju tu i posle dve nedelje mora.
Meta-analiza organizacionih intervencija pokazala je da promene u samoj organizaciji rada smanjuju iscrpljenost, ali umereno. Najjači efekat imale su mere usmerene na obim posla. Najbolji rezultati dobijeni su kada se organizacione promene kombinuju sa radom sa pojedincem. Poruka nije da je čovek kriv što nije izdržao, niti da je sve na poslodavcu. Poruka je da individualni rad ima smisla i da najbolje radi kada uz njega ide i promena u načinu rada.
To je otprilike ono što radimo u psihoterapiji za stres. Ne učim ljude da izdrže više. Radimo na tome da se znaci prepoznaju ranije, na granicama koje su održive, na odnosu prema odgovornosti i krivici, i na smirivanju nervnog sistema koji je dugo bio u pripravnosti.
Česta pitanja o sagorevanju na poslu
Da li je sagorevanje bolest
Nije. Svetska zdravstvena organizacija ga vodi kao profesionalni fenomen, ne kao medicinsko stanje. To ne umanjuje njegovu ozbiljnost, jer je povezan sa nizom telesnih i psihičkih tegoba.
Koliko traje oporavak od sagorevanja
Nema jednog broja. Zavisi od toga koliko je stanje dugo trajalo, da li se radni uslovi menjaju i kakvu podršku osoba ima. Nekome je dovoljno nekoliko meseci rada, nekome treba duže. Obećanja o brzom rešenju ne bih davala.
Kako da znam da mi treba stručna pomoć
Ako tegobe traju duže od nekoliko nedelja, ako ne popuštaju ni posle odmora, ako trpe san, zdravlje ili bliski odnosi, razgovor sa stručnjakom ima smisla. Isto važi ako primetite da vam je postalo svejedno šta će biti.
Ako ste u ovom tekstu prepoznali sebe, to ne znači da ste zakazali. Znači da se od vas dugo tražilo mnogo. Ako želite da o tome porazgovaramo, možete pogledati kako izgleda prvi razgovor sa psihoterapeutom i javiti se kada vama bude odgovaralo. Bez žurbe i bez obaveze da odmah bilo šta odlučite.
