Povratak iz inostranstva zvuči kao dobra vest, i za većinu ljudi na samom početku i jeste. Kofer se raspakuje, porodica i prijatelji su tu, jezik je opet maternji, ulice poznate. Onda prođe nekoliko nedelja i javi se nešto što niko nije najavio: osećaj da više ne pripadate sasvim ni mestu odakle ste došli ni mestu gde ste oduvek živeli. Pre izvesnog vremena pisala sam o psihoterapiji na srpskom iz inostranstva, za one koji žive napolju. Ovaj tekst je njen nastavak, za trenutak kada se vratite. U radu sa klijentima koji su se vratili iz inostranstva primetila sam da baš ta faza, posle prve radosti ponovnog susreta, najviše iznenadi. Pišem šta se zapravo dešava kada se vratite iz inostranstva, i kada ima smisla o tome razgovarati sa nekim van kruga porodice i prijatelja.
Zašto povratak iz inostranstva ne liči na ono što ste očekivali
Kada se sprema odlazak u inostranstvo, priprema se sve: papiri, stan, posao, jezik. Malo ko se priprema za dan kada se vraća. Očekivanje je da će povratak biti lak, jer se vraćate kući, u poznato. Upravo ta pretpostavka pravi problem. Mesto se u međuvremenu promenilo, i vi ste se promenili, a promene se retko vide dok se ne suoče jedna sa drugom.
Prijatelji su nastavili svoje živote, teme razgovora su drugačije, navike koje ste stekli napolju sada deluju čudno ili neumesno u starom okruženju. Kada se ova neusklađenost sabere sa umorom od same selidbe, javlja se reakcija koja je sasvim stvarna, iako je retko ko unapred spomene.
Tome se često pridruži i praktična strana povratka: traženje stana ili posla, papirologija, uklapanje u sistem koji ste na neko vreme napustili. Svaka od tih stavki sama po sebi deluje rešivo. Kada se nagomilaju u istom periodu kada se i emotivno snalazite, umor se sabira brže nego što se primeti.
Šta povratak iz inostranstva menja u osećaju pripadanja
Jedno istraživanje objavljeno 2024. u časopisu Frontiers in Psychology pratilo je 1.014 kineskih studenata koji su se vratili iz inostranstva posle pandemije. Anketa je sprovedena od oktobra 2023. do januara 2024, dakle jednokratno, pa rezultati pokazuju povezanost, ne uzrok. Ipak, brojevi govore nešto: 18,2 odsto ispitanika nije imalo znake depresije, dok je kod ostatka zabeležen neki stepen, od blagog do izraženog.
Istraživanje je posebno pratilo kako se ispitanici osećaju u odnosu na sopstveni identitet: da li su ostali vezani za domaću kulturu, da li su prihvatili nešto od kulture u kojoj su živeli, ili se osećaju negde između to dvoje. Oni koji su zadržali jasan osećaj pripadnosti domaćoj sredini imali su najmanje znakova depresije. Oni koji su se osećali podeljeno između dve kulture imali su ih najviše. Nalaz se odnosi na jednu konkretnu grupu, mlade ljude iz Kine posle globalne krize, ali smer je vredan pažnje: povratak iz inostranstva nije samo pitanje logistike, on dodiruje pitanje ko ste i gde pripadate.
Znaci da vam prilagođavanje teško pada
Razlika između stresa i anksioznosti pomaže da se ovo bolje razume. Prema materijalu Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje SAD (NIMH), stres je odgovor na nešto spolja, poput selidbe ili promene posla, i obično popušta kada se okolnost promeni. Anksioznost je unutrašnja reakcija koja može ostati i kada spoljni povod prođe. Kod povratka iz inostranstva oboje se često mešaju.
Znaci da prilagođavanje teže ide obuhvataju razdražljivost bez jasnog povoda, tugu koja se javi usred inače dobrog dana, poteškoće sa koncentracijom, promenjen san i umor koji odmor ne rešava. Cleveland Clinic, opisujući ovakve reakcije na veliku životnu promenu, navodi i telesne znake: glavobolju, bolove u telu, ubrzan rad srca i nesanicu, koji se jave uz emotivne. Ovo nije lista za samodijagnozu, samo opis onoga što se kod povratnika često javlja. Prema NIMH-u, vreme za razgovor sa stručnjakom dolazi kada osećanja ometaju svakodnevno funkcionisanje, kada zbog njih počnete da izbegavate situacije, ili kada su prisutna gotovo stalno.
Britanska nacionalna zdravstvena služba (NHS) u vodiču o velikim životnim promenama navodi da čak i pozitivna ili očekivana promena može izazvati stres koji obično traje kratko, ali da je važno prepoznati trenutak kada taj stres postane trajniji. Više o tome u vodiču NHS Every Mind Matters o velikim životnim promenama.
Kako se prilagoditi povratku iz inostranstva, korak po korak
Nekoliko koraka pomaže da se period prilagođavanja lakše prođe:
- Dajte sebi vremenski okvir bez pritiska da sve bude u redu odmah. Prilagođavanje obično traje nedeljama, ponekad i mesecima.
- Govorite o iskustvu umesto da ga zadržavate za sebe, čak i kada okolina deluje nezainteresovano.
- Zadržite naviku ili rutinu koju ste stekli napolju i koja vam odgovara, umesto da se odmah vratite na staro po svaku cenu.
- Vratite redovan san i kretanje pre nego što pokušate da rešite veća pitanja. Telo prvo treba da se smiri.
- Potražite ljude koji razumeju iskustvo života u inostranstvu, čak i ako nisu iz vašeg starog kruga.
Kada ima smisla razgovarati sa psihoterapeutom
Snažna emocionalna reakcija na veliku životnu promenu ima ime u struci: poremećaj prilagođavanja. Prema Cleveland Clinic, pogađa oko 2 odsto ljudi širom sveta, a čini između 5 i 20 odsto svih ambulantnih poseta zbog mentalnog zdravlja u SAD. Kod većine simptomi popuste u roku od šest meseci, uz podršku i vreme.
To ne znači da je povratak iz inostranstva bolest. Znači samo da je reč o prepoznatljivoj i čestoj reakciji na promenu, ne o ličnoj slabosti. Kroz individualnu psihoterapiju radim sa ljudima koji prolaze kroz baš ovakve prelaze, bilo da je reč o povratku, preseljenju ili promeni posla. Prvi razgovor sa psihoterapeutom služi samo da se upoznamo i vidimo da li vam ovakav rad odgovara, bez obaveze da nastavite dalje.
Česta pitanja
Da li je normalno da mi povratak teže padne od odlaska
Jeste, i to je čest obrazac. Kod odlaska postoji jasna priprema i očekivanje promene, dok se povratak doživljava kao vraćanje na staro, pa iznenađenje bude veće kada se pokaže da ni vi ni okolina niste isti kao pre.
Koliko obično traje period prilagođavanja posle povratka
Traje različito od osobe do osobe, obično od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Ako se osećaj neuklopljenosti oteže duže od toga ili počne da ometa svakodnevni život, vredi potražiti razgovor sa stručnjakom.
Da li mi treba dijagnoza da bih potražio razgovor sa psihoterapeutom
Ne treba. Dovoljno je da osećate da vam je teško i da želite prostor u kome ćete o tome govoriti. Psihoterapija nije rezervisana samo za teška stanja, koristi i kod manjih životnih prelaza.
Ako ste sa mnom radili online dok ste bili u inostranstvu, ništa ne sprečava da se taj rad nastavi i posle povratka, bilo dalje online bilo uživo u Novom Sadu. Isto tako, ako je neko iz vaše porodice i dalje napolju, online psihoterapija na srpskom jeziku ostaje dostupna bez obzira na vremensku zonu. Povratak iz inostranstva ume da bude komplikovaniji nego što izgleda spolja, i to je u redu. Nije znak da niste dovoljno zahvalni što ste opet kod kuće, niti da nešto radite pogrešno. Vreme i razgovor, kada su vam potrebni, obično pomognu više nego pritisak da sve odmah bude kao pre.
