Online psihoterapija na srpskom za Srbe u inostranstvu
- Otišli ste iz Srbije, uredili život u drugoj zemlji i spolja gledano sve funkcioniše. Posao, papiri, stan, jezik koji ste naučili taman toliko da vas više niko ne pita odakle ste. A onda vam se, obično uveče, javi nešto što ne umete da objasnite ni sebi. Umor koji ne prolazi posle odmora. Nemir bez jasnog povoda. Osećaj da ste na dva mesta odjednom i da ni na jednom niste sasvim.
- Ne morate znati tačno odakle da počnete. Dovoljno je da postoji nešto što vam je teško da nosite sami. Ova stranica je za ljude koji žive van Srbije i žele da razgovaraju na svom jeziku, bez prevođenja, bez objašnjavanja odakle dolaze i bez osećaja da se predstavljaju.
OBLASTI
Šta je online psihoterapija na srpskom jeziku za dijasporu?
Online psihoterapija na srpskom jeziku je rad sa psihoterapeutkinjom putem video poziva, iz zemlje u kojoj trenutno živite. Razlika u odnosu na terapiju kod nekoga u vašem gradu nije u tehnici, nego u tome što ne morate da prevodite sebe. Govorite onako kako mislite. To štedi mnogo energije koje obično niste ni svesni dok je trošite.
Mnogi ljudi iz dijaspore prvo probaju kod terapeuta na jeziku zemlje u kojoj žive. Nekima to sasvim odgovara. Drugima se desi da se seansa pretvori u objašnjavanje konteksta. Zašto vam je važno što niste stigli na sahranu. Šta znači pritisak porodice koja je ostala. Kako izgleda kada se vratite u rodni grad na deset dana i tamo se osećate kao gost. Kada sagovornik poznaje tu pozadinu, ne trošite seansu na uvod.
Rad je individualan i odvija se u dogovorenom ritmu, najčešće jednom nedeljno, uvek preko video poziva. Na početku razgovaramo o tome šta vas je dovelo, šta se dešava sada i šta biste želeli da bude drugačije. Prvi razgovor nije ispit. Ne morate imati pripremljenu priču, ni tačan naziv za ono što osećate. Polazimo od toga da imate prostor da budete iskreni, nesavršeni, zbunjeni, uplašeni ili umorni, bez potrebe da se pred nekim držite dobro.
Život u inostranstvu retko je samo jedna tema. Obično se nekoliko stvari preklapa i sve zajedno postane teže nego što bi bilo pojedinačno. Neko je otišao zbog posla, neko zbog partnera, neko zato što je tako bilo pametnije. Razlog ne menja to koliko je zahtevno.
Možete se javiti ako:
- osećate usamljenost koju je teško objasniti drugima, jer spolja imate i posao i poznanike, a nikoga kome biste se javili u tri ujutru
- vas prate anksioznost, briga, napetost u telu ili panični napadi, koji su se pojačali posle selidbe
- nosite krivicu zbog odlaska, osećaj da ste nekoga ostavili ili da vam je lakše nego što zaslužujete
- brinete za roditelje koji su ostali u Srbiji, pratite njihovo zdravlje na daljinu i strepite od poziva u pogrešno vreme
- se još prilagođavate novoj sredini, drugačijim pravilima i hladnijem tempu, uz osećaj da vas ljudi ne razumeju do kraja
- imate teška ili traumatska iskustva iz prošlosti koja su se, u tišini novog života, ponovo javila
Ne morate čekati da bude gore da biste se javili. Mnogi ljudi započnu terapiju upravo kada spolja sve deluje sređeno, a iznutra se dugo vuče nešto što se ne rešava samo od sebe.
Kome je namenjena online psihoterapija na srpskom?
Maternji jezik nije samo praktičan izbor. To je jezik u kojem su se vaša osećanja prvi put formirala. Strah, stid, tuga, bes, nežno sećanje na nekoga, sve je to u vama zapisano na srpskom. Kada o tome govorite na stranom jeziku, često ispadne tačno, ali hladno. Rečenica bude ispravna, a ne bude vaša.
U terapiji to pravi razliku. Rad na osećanjima traži nijanse, poluton, rečenicu koja zastane na pola. Traži i da možete da kažete ono što zvuči nelogično, bez da u glavi prvo tražite odgovarajuću reč. Kada se energija ne troši na formulaciju, ostaje više prostora za ono što se zaista dešava.
Postoji i drugi sloj. Uz jezik ide i kultura. Ne morate objašnjavati kako izgleda odnos sa majkom koja zove svaki dan, šta znači kada se u porodici o nečemu ćuti godinama, ni zašto vam je teško da kažete da vam je teško. Te stvari se u razgovoru na srpskom podrazumevaju. Zbog toga se mnogi ljudi u dijaspori, u terapiji na maternjem jeziku, prvi put posle dugo vremena osete potpuno shvaćeno.
Zašto je maternji jezik u terapiji važan?
Vremenska zona nije prepreka. Nemačka, Austrija i Švajcarska su u istoj zoni kao Srbija, Francuska i veći deo Skandinavije takođe, dok razlika kod udaljenijih destinacija znači samo da termin tražimo malo pažljivije. U praksi se najčešće dogovaraju rani jutarnji ili kasniji popodnevni i večernji termini, kako bi seansa stala uz radno vreme. Termin uvek potvrđujemo po vašem lokalnom vremenu, da ne biste ništa računali unapred i da ne bi bilo zabune. Isto važi i za prelazak na letnje i zimsko računanje vremena, jer se datumi promene ne poklapaju uvek u svim zemljama.
Najčešće se radi u istom terminu svake nedelje, jer to daje ritam i olakšava planiranje. Ako radite u smenama ili mnogo putujete, termini se mogu dogovarati i od seanse do seanse. Ako nešto iskrsne, dovoljno je da javite unapred i naći ćemo drugi termin.
Plaćanje iz inostranstva dogovara se individualno, pre prve seanse, i do sada nikome nije bilo prepreka. Način uplate prilagođava se zemlji u kojoj živite, tako da vam ne pravi dodatne komplikacije. Sve se dogovara jasno i unapred, da biste tačno znali kako stvari stoje pre nego što počnemo.
Kako se dogovaraju termini i kako izgleda plaćanje?
Potrebno vam je malo. Telefon, tablet ili računar sa kamerom, stabilna internet veza i slušalice. Slušalice nisu formalnost. One čuvaju privatnost razgovora i pomažu da bolje čujete i sebe i mene, pa razgovor deluje bliže nego preko zvučnika. Poziv se zakazuje unapred i dobijate link, bez posebnih programa koje treba učiti.
Najvažnije je da imate miran prostor u kojem vas niko neće prekidati oko pedeset minuta. Kod većine ljudi to je soba sa zatvorenim vratima, kod nekoga automobil parkiran ispred zgrade ili prazna kancelarija posle smene. Ako živite sa cimerima ili u punoj kući, to se najčešće reši izborom termina. Dobro je i da unapred uključite tihi režim na telefonu i pripremite čašu vode. Sve ostalo je isto kao u živom razgovoru, samo što nigde ne morate da idete i ne gubite vreme na dolazak.
Šta vam je potrebno za online seansu?
Psihoterapija na srpskom, gde god da ste
Radim online sa ljudima iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Francuske i skandinavskih zemalja, kao i sa našim ljudima u drugim delovima sveta. Nije važno da li ste u velikom gradu ili u malom mestu u kojem terapeut koji govori srpski ne postoji. Nije važno ni koliko dugo ste tamo. Neko se javi posle nekoliko meseci, neko posle petnaest godina, kada shvati da se određene stvari nisu slegle same.
Sedište mi je u Novom Sadu, ali za rad sa vama to menja samo jedno, a to je da razgovaramo na jeziku na kojem se ne morate objašnjavati. Ne morate ništa da pripremate unapred. Dovoljno je da se javite i da zajedno vidimo da li vam ovakav rad odgovara.
Psihoterapeutkinja sam pod supervizijom. Završila sam master studije kliničke psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, edukaciju iz RE&KBT psihoterapije, kao i edukacije iz EMDR, ACT i CFT terapije. U radu se najčešće bavim anksioznošću, paničnim napadima, brigom, stresom, strahovima, traumatskim iskustvima i emocionalnim poteškoćama. Ako želite da zakažete prvi razgovor ili samo da pitate nešto pre nego što odlučite, možete me kontaktirati na 064 223 4321 ili na office@petkovicvesna.com. Mejl je iz inostranstva često najjednostavniji, pa slobodno napišite u kojoj zemlji ste i kada vam termini najviše odgovaraju.
Zakažite prvi razgovor
Možete mi se javiti ako želite da proverimo da li je ovakav rad odgovarajući za ono kroz šta prolazite. Ne morate unapred znati da li je u pitanju anksioznost, stres ili nešto drugo.
U prvoj poruci ne morate detaljno opisivati sve. Dovoljno je da napišete zbog čega se javljate i kada bi vam odgovaralo da razgovaramo. Sve ostalo možemo zajedno da složimo u prvom razgovoru.
Ako vam je lakše da prvo vidite kako izgleda početak, pogledajte stranicu o prvom razgovoru. Ako vam više odgovaraju razgovori iz vašeg prostora, tu je i online psihoterapija.
Najčešća pitanja
o psihoterapiji
Živim u drugoj vremenskoj zoni. Da li ćemo uspeti da nađemo termin?
Hoćemo. Termini se dogovaraju po vašem lokalnom vremenu, tako da ne morate ništa da računate. Za zapadnu Evropu i Skandinaviju razlike su male ili ih nema, pa se seansa lako uklapa pre posla ili uveče. Ako je razlika veća, tražimo termin koji odgovara i vama i meni, i taj termin onda ostaje stalan. Kada dođe promena na letnje ili zimsko računanje vremena, termin proveravamo ponovo.
Kako izgleda plaćanje iz inostranstva?
Dogovara se individualno, pre prve seanse, i prilagođava se zemlji u kojoj živite. Do sada to nikome nije bilo prepreka. Sve dogovaramo unapred i jasno, tako da nema nepoznanica i da ne morate da mislite o tome dok traje seansa.
Šta mi je potrebno od opreme i prostora?
Uređaj sa kamerom, stabilna internet veza, slušalice i prostor u kojem vas niko neće prekidati oko pedeset minuta. Poziv se zakazuje unapred, dobijate link i ne treba vam nikakvo posebno znanje. Ako veza tokom seanse zapne, sačekamo ili se povežemo ponovo. To se dešava i nije problem.
Ne znam da li je moj problem dovoljno ozbiljan za terapiju.
Ne morate to da procenite sami i unapred. Mnogi ljudi započnu razgovor rečenicom da im je glupo što uopšte zovu. Prvi razgovor i služi tome da zajedno pogledamo šta se dešava i da vidimo da li vam ovakav rad odgovara. Ako procenim da vam više odgovara neki drugi oblik podrške, reći ću vam to otvoreno.
Psihoterapija sa mnom iz ugla mojih klijenata
Panični napadi su me zaključali u kuću, a strah od napada na ulici, na otvorenom, je postao moj stalni pratilac. Kroz terapiju, dobio sam ne samo strategije za trenutno smirivanje, već i dublje razumevanje zašto se napadi dešavaju. Najvažnije: verovao sam terapeutkinji jer sam video, na njenom ličnom primeru, da je izlečenje moguće. Danas ponovo putujem, družim se i pravim planove bez straha. To je neprocenjivo za mene. Hvala.
Godinama sam pokušavao da se borim protiv briga i anksioznosti. I uvek bih gubio. Na terapiji sam naučio da se anksioznost ne mora eliminisati, već transformisati. Terapeutkinja mi je pomogla da se uhvatim u koštac sa svim tim neprijatnim osećajima. Sada mi je jasno da su moje brige – rešive. Da je sve rešivo. Iako još uvek idem na terapije – osećam se osnaženo i lakše mi je u životu.
Ja sam mislila da niko ko nije doživeo taj užas panike ne može stvarno da razume. Od tuda i moje nepoverenje prema psiholzima i terapeutima. I bila sam u pravu. Vesna je neko ko profesionalni rad temelji na ličnom iskustvu. I to je bilo ključno u našem radu. Nije me samo naučila tehnikama koje mogu sada da primenjujem, već mi je ispričala, pokazala put izlečenja koji je i sama prešla. Nestao je osećaj usamljenosti i srama. Sada ja kontrolišem paniku, umesto da ona kontroliše mene.