Strah od igala i strah od lekara: kada oprez pređe u izbegavanje

Skoro svako oseti bar malu nelagodu pre vađenja krvi. Kod jednog broja ljudi ta nelagoda ne ostane mala. Strah od igala i strah od lekara umeju da narastu toliko da čovek odloži analizu, preskoči kontrolu ili godinama ne ode kod zubara. U razgovorima koje vodim taj strah retko dolazi sam. Uz njega obično ide i stid, jer ljudi znaju da je pregled bezopasan, pa im se sopstvena reakcija čini neosnovanom.

Vredi reći odmah, ovakav strah nije stvar karaktera ni nedostatka volje. Ima svoju fiziologiju, svoje okidače i svoj način na koji se održava. I ima načina da se sa njim radi.

Koliko je strah od igala i pregleda čest

Specifična fobija je izražen strah od nečega što nosi malu ili nikakvu stvarnu opasnost. Nacionalni institut za mentalno zdravlje navodi da je u toku jedne godine ima oko 9,1 odsto odraslih, kod žena 12,2 a kod muškaraca 5,8 odsto, dok se tokom života javi kod oko 12,5 odsto ljudi. Od onih koji je imaju u toku godine, kod 21,9 odsto ozbiljno ometa svakodnevni život, kod 30 odsto umereno, a kod 48,1 odsto blago. Raspon je, dakle, širok. Neko će pred vađenje krvi biti napet i to je sve, a neko će odložiti nalaz koji mu je lekar tražio pre pola godine.

Slična slika je i kod stomatologa. U istraživanju objavljenom 2025. godine u časopisu Frontiers in Oral Health, na uzorku od 1327 odraslih pacijenata u Nemačkoj, 60,9 odsto njih nije imalo strah od stomatologa, 27,7 odsto je bilo pomalo uznemireno, a 11,4 odsto je imalo izražen strah. Istraživanje je presečno, pa ne govori o uzroku, ali pokazuje da svaki deveti pacijent u čekaonici nosi nešto više od obične nervoze.

Zašto kod straha od igala dolazi do nesvestice

Ovo je deo koji ljude najviše zbunjuje. Kod većine strahova telo se ubrza: srce lupa, mišići se napnu, disanje se skrati. Kod straha vezanog za krv i ubod često se desi nešto drugo. Posle početnog ubrzanja telo naglo uspori, pritisak padne i čovek se onesvesti. Klivlend klinika to opisuje kao vazovagalnu reakciju na prizor ili dodir igle. Uz nju se javljaju i vrtoglavica, mučnina, ubrzan rad srca i privremeno povišen pritisak pre samog zahvata.

Zašto je to važno. Zato što se nesvestica pamti kao dokaz da je situacija zaista opasna. Sledeći put strah krene ranije i jače, pa se krug zatvara. Tu nije reč o slabosti nego o telesnom odgovoru koji se može predvideti, a onda i uzeti u obzir u pripremi za pregled.

Odakle dolazi strah od lekara

Britanska nacionalna zdravstvena služba navodi da nije uvek jasno zašto neka fobija nastane, ali da se mnoge mogu povezati sa uplašujućim događajem ili stresnom situacijom, i da se obično razviju u detinjstvu, adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi. Veću verovatnoću nose i fobija u porodici, jer se strah može naučiti posmatranjem, kao i tuđa negativna reakcija na nečiju paniku, pošto stid zbog sopstvenog odgovora dodatno pojačava strah.

Kod straha od igala se, prema Klivlend klinici, često nađe i ranije neprijatno ili traumatično iskustvo sa iglom, pojačana osetljivost na bol, ili strah od toga da čovek u tom trenutku ne može da se pomeri. Strah od lekara zna da bude i širi od igle. Nekome smeta neizvesnost nalaza, nekome ležanje na stolu, nekome to što je zavisan od osobe koju ne poznaje. Zato u razgovoru uvek tražim šta je tačno najteži trenutak, jer se rad razlikuje ako je okidač ubod, a razlikuje se ako je okidač čekanje rezultata.

Kada strah od lekara počne da košta zdravlja

Granica nije u tome koliko je nekome neprijatno, nego u tome šta strah menja u ponašanju. Izbegavanje kratkoročno donosi olakšanje, pa se učvršćuje. Dugoročno se cena plaća drugde. Klivlend klinika upozorava da nelečen strah od igala može da odloži ili potpuno spreči potrebnu medicinsku negu, što kod hroničnih stanja povećava rizik od komplikacija. Kod stomatologa isto pravilo važi za odloženu plombu koja postane veći zahvat.

Znaci da strah više nije samo nelagoda obično izgledaju ovako:

• odlažete zakazivanje iako vam je pregled preporučen
• ne spavate danima pre termina ili otkazujete u poslednjem trenutku
• uzimate lekove ili terapiju bez kontrole koja ide uz njih
• plaši vas i sam razgovor o zahvatu, a ne tek ubod
• zbog toga ste propustili nešto što vam je zaista bilo potrebno

Ovo nije lista za samoproveru i ne služi tome da sami sebi postavite dijagnozu. To je pitanje koje vredi postaviti naglas, meni ili svom lekaru.

Šta možete da uradite pre sledećeg pregleda

Nekoliko stvari pomaže odmah, i pre nego što se uđe u psihoterapijski rad. Klivlend klinika navodi da mnogi ljudi nauče da se snađu ovako:

1. Recite osobi koja vadi krv ili daje injekciju da imate strah od igala. To nije priznanje slabosti nego korisna informacija.
2. Ne gledajte u iglu. Skrenite pažnju na nešto drugo, na šaru na zidu, na razgovor, na mrdanje prstiju na nogama.
3. Ako ste se ranije onesvestili ili osetili nesvesticu, lezite pre uboda.
4. Dišite sporo i ravnomerno, na primer brojeći do četiri na udah i do četiri na izdah.
5. Opustite mišić u koji se daje injekcija, jer napet mišić pojačava bol.
6. Povedite nekoga sa sobom.

Ako vam se često dešava da vam pozli, korisno je znati i to da se kod straha vezanog za krv i ubod preporučuje suprotno od uobičajenog opuštanja. U stručnoj literaturi, među njima i u priručniku StatPearls, stoji savet da čovek tokom izlaganja napne mišiće tela i ostane u sedećem ili ležećem položaju, upravo da bi sprečio pad pritiska. Taj postupak ima smisla uvežbati sa terapeutom, ne prvi put u ordinaciji.

Kako izgleda rad na strahu od igala u psihoterapiji

Za fobije se kao lečenje navode razgovorne terapije, pre svega kognitivno bihejvioralna terapija, a više o njima možete pročitati i na stranici britanske zdravstvene službe o fobijama. U mom radu to znači dve stvari koje idu uporedo.

Prva je razumevanje onoga što se dešava u telu i u mislima. Kada čovek zna kako izgleda njegov lični sled reakcija, od prve pomisli na termin do trenutka u ordinaciji, strah prestaje da bude nešto što ga napada niotkuda. U RE&KBT pristupu se zatim gleda šta tačno mislite o toj situaciji i koliko te misli odgovaraju onome što se stvarno dešava.

Druga je postepeno izlaganje. Ono se radi malim koracima i tempom koji vi određujete, od fotografije igle, preko boravka u čekaonici, do samog zahvata. Cilj nije da pregled postane prijatan nego da bude moguć. Izlaganje traži strpljenje i nije uvek lako izdržati ga do kraja, što i stručna literatura otvoreno navodi, pa je dobro da se radi uz podršku, a ne sam. Kada uz strah ide i opštija napetost, radi se i na njoj, o čemu pišem na stranici o psihoterapiji za anksioznost.

Česta pitanja

Da li se strah od igala može potpuno izgubiti

Kod nekih ljudi strah nestane skoro sasvim, kod drugih ostane blaga nelagoda koja više ne odlučuje o tome hoće li otići na pregled. Klivlend klinika navodi da za mnoge ljude ovaj strah ne prođe u potpunosti, ali da se nauče načini koji smanjuju tegobe. To je za većinu dovoljno da se vrate redovnoj nezi.

Da li ovo znači da imam anksiozni poremećaj

Ne mora da znači. Strah vezan za jednu određenu situaciju i opšta anksioznost nisu isto, iako se ponekad javljaju zajedno. Procena se ne radi na osnovu teksta na internetu, nego u razgovoru. Ako ste nesigurni, tome i služi prvi razgovor sa psihoterapeutom.

Koliko traje rad na ovakvom strahu

Specifične fobije spadaju među one teškoće kod kojih se promena često vidi relativno brzo, ali trajanje zavisi od toga koliko dugo strah postoji, koliko je izbegavanja nakupljeno i da li uz njega ide još nešto. Okvir dogovaramo posle prvog razgovora, kada znam šta je tačno okidač.

Ako godinama odlažete nešto što bi trebalo da uradite, verovatno ste sami sebi već rekli da je to nerazumno. To retko kome pomogne. Ono što pomaže jeste da se strah rastavi na delove i da se prvi korak napravi sa nekim ko zna kuda vodi. O ovakvim teškoćama i načinu rada možete pročitati više na stranici psihoterapija za strahove i fobije, a razgovor možemo voditi u Novom Sadu ili onlajn.