Verovatno ste proveli sate tražeći onaj jedan čarobni savet, tehniku ili suplement koji će zauvek izbrisati anksioznost iz vašeg života. Svi želimo taj trenutak kada ćemo moći da kažemo: „Gotovo je, nikada više neću osetiti tu teskobu“.
Ali, evo jedne oslobađajuće istine koju retko ko izgovara naglas: anksioznost nikada ne nestaje u potpunosti. I to nije loša vest. Zapravo, to je garancija da vaš mozak radi upravo onako kako treba.
Biološki „čip“ koji ne smemo da izvadimo
Da bismo razumeli zašto anksioznost ostaje, moramo se vratiti na ono o čemu smo pisali u tekstu o tome šta je zapravo anksioznost. Ona je evolutivni mehanizam preživljavanja. Da naši preci nisu osećali anksioznost pred šuškanjem u travi, mi danas ne bismo bili ovde.
Očekivati da anksioznost nestane zauvek je kao očekivati da vaš auto više nikada ne upali lampicu za rezervu goriva. Ta lampica je tu da vas zaštiti. Problem nije u njenom postojanju, već u tome što je kod nas postala preosetljiva. Cilj procesa nije da „izvadimo sijalicu“, već da naučimo da je prepoznamo kao informaciju, a ne kao presudu.
Život bez anksioznosti bi bio opasan
Potpuno odsustvo anksioznosti se u psihologiji ne smatra zdravljem. Osoba koja ne oseća baš nikakvu strepnju pred važan ispit, operaciju ili promenu posla, bila bi lišena sistema za procenu rizika.
Anksioznost je, u svojoj suštini, energija. Ona nas priprema za akciju. Kada naučite zašto borba protiv nje samo pogoršava stanje, vi zapravo učite kako da tu energiju kanališete. Umesto da vas parališe, ona može postati motor koji vas tera da se pripremite, istražite i budete oprezni tamo gde je to potrebno.
Razlika između „imati anksioznost“ i „biti anksiozan“
Ono što se menja tokom rada na sebi nije odsustvo osećaja, već vaš odnos prema njemu.
- Pre: Osetite stezanje u grudima i pomislite: „O ne, opet počinje, uništiće mi dan, moram ovo da zaustavim!“ (To je borba koja vodi u paniku).
- Posle: Osetite stezanje u grudima i pomislite: „Aha, evo ga moj stari telohranitelj. Verovatno sam pod stresom zbog sutrašnjeg sastanka. U redu je, neka sedi tu pored mene dok ja radim svoje.“
Kada postignete ono što zovemo uspešno prevaziđen anksiozni poremećaj, vi i dalje možete osetiti strah, ali taj strah više nema ključeve od vašeg života. On je putnik u automobilu, ali vi ste onaj koji drži volan.Put ka ovoj vrsti slobode retko je popločan jednostavnim receptima. Ponekad nam je potreban neko ko će nas naučiti kako da sedimo sa tim osećajem, a da ne pobegnemo.
Isceljenje je povećanje kapaciteta, a ne brisanje simptoma
Kroz svoje iskustvo sam naučila da isceljenje ne znači da su oblaci nestali, već da je moje nebo postalo veće. Sada imam dovoljno prostora da u meni postoje i strah i radost, i trema i samopouzdanje.
Umesto da trošite godine na potragu za „dugmetom za brisanje“, usmerite tu energiju na to kako da živite život koji ima smisla uprkos tom povremenom šumu u sistemu. Smisao se ne nalazi u odsustvu problema, već u prisustvu svrhe.
Šta ovo znači za vašu budućnost?
To znači da možete prestati da čekate „savršen trenutak“ bez treme da biste počeli da živite.
- Očekujte je: Nemojte biti iznenađeni kada se vrati u stresnim periodima. To je samo vaš mozak koji radi svoj posao.
- Ne dajte joj značaj: Osećaj nije isto što i činjenica. To što se osećate nesigurno, ne znači da niste bezbedni.
- Nastavite dalje: Prava pobeda je kada radite stvari koje su vam važne, čak i dok vam srce malo brže kuca.
Prihvatanje ljudskosti
Prihvatiti da anksioznost nikada neće potpuno nestati je vrhunski čin ljubavi prema sebi. To znači da prestajete da tretirate sebe kao pokvarenu mašinu koju treba popraviti i počinjete da se tretirate kao ljudsko biće koje reaguje na svet oko sebe.
Sloboda nije u tome da nikada ne osetite strah, već u tome da vas taj strah više nikada ne spreči da budete ono što jeste.
Pozivam te da napraviš prvi korak. Pitanje, razgovor ili zakazivanje senase može biti početak promene koja ti je potrebna.
