Anksioznost se definiše kao nedefinisani strah. Ili narodski rečeno: stalno očekujemo da će se nešto nelagodno dogoditi.
Donekle je normalno da imamo taj osećaj u nekim ekstremno stresnim situacijama u životu, u kojima se ne nalazimo svakodnedno. Ali kada to počne da se događa dovoljno često i dovoljno dugo – onda se kreira poremećaj.
Da bi se utvrdio poremećaj, potrebno je da posetimo stručnu osobu, sa kojom ćemo da utvrdimo simptome anksioznosti. I ukoliko je potrebno krenuti u lečenje.
Nemojte da upadnete u zamku i da simptome anksioznosti pripišete nekim drugim uzrocima. Često se krijemo iza rečenica: „Imam tremu.” „Nisam se odmorio. Nisam dobro spavao. Proćiće.”
Fizički simptomi se često proveravaju kod kardiologa i neurologa, pa je važno da kada odete i na običan sistematski pregled, napomenete ukoliko sumnjate da imate neke od fizičkih simptoma.
U ovom tekstu ćemo vas upoznati sa osnovnim detaljima o anksioznosti, osnovnim podelama i simptomima. Daćemo vam preporuku kako da se sami vratite u ravnotežu i svom organizmu pomognete da povrati smirenost i kontrolu.
Anksioznost – osnovni pojam i razlika od straha
Anksioznost je konstantna briga i napetost. Dok su stres ili strah kratkotrajne.
Svaki dan, svako od nas, susreće se sa stresom: važni sastanci na poslu, životni i lični izazovi, javni govor…
Znate i sami te situacije kada mislimo da je nešto strašno ili opasno, a onda kada se pozabavimo sa tim – bude suprotno. U tom slučaju možemo da osetimo i fizičke simptome anksioznosti: znojenje dlanova, nelagoda nam se širi telom… Ali je važno da ne mešamo strah i anksioznost.
Koje je tačno veza između aksioznosti i straha?
Strah je negativna emocija koja nastaje kao odgovor na percepciju stvarne ili zamišljene opasnosti, služeći kao vitalni mehanizam preživljavanja koji nas motiviše da izbegnemo pretnju. Strah je dobar – on nas štiti u opasnim situacijama. Ali kada postane preteran, hroničan i iracionalan (kao kod fobija), može narušiti svakodnevno funkcionisanje, pretvarajući se u anksioznost.
Fobije su iracionalni strahovi.
Jedan očigledan primer je strah od zmije. To je jedna od najčešćih fobija na svetu. Procenjuje se da oko 33% odraslih ljudi oseća intenzivnu nelagodu ili strah pri pomisli na zmiju. Dok između 3% i 10% populacije ima dijagnostikovanu fobiju – to znači da ih strah parališe ili im remeti svakodnevni život (npr. ne smeju da idu na izlet u prirodu). Opasnost da susretnemo zmiju u razvijenim zemljama je minimalna: manje od 0.1% ljudi će ikada doživeti uje zmije.
Vrste simptoma anksioznosti
Emocionalni simptomi
- Stalna zabrinutost, nervoza, osećaj „nešto nije u redu“.
- Preterano razmišljanje o budućnosti („šta ako…?“) – karakteristična crta.
Kognitivni simptomi
- Problemi sa koncentracijom, raspršenost, negativne misli.
- Teškoće da se „isključi mozak“ – stalna briga.
Bihevioralni simptomi
- Izbegavanje socijalnih situacija ili situacija koje izazivaju nelagodu.
- Nemirnost, drhtanje, napetost.
Telesni/somatski simptomi
- Ubrzano srce, lupanje srca i preskakanje.
- Ubrzano ili plitko disanje, osjećaj nedostatka vazduha.
- Znojenje, drhtavica, suva usta, napetost mišića.
- Vrtoglavica, mučnina, glavobolja.
- Ove telesne reakcije su česte jer telo aktivira odgovor „bori se ili beži“.
Kada je anksioznost normalna, a kada je poremećaj
Kada govorimo o anksioznosti, važno je da napravimo jasnu razliku između prolazne, normalne reakcije i anksioznog poremećaja. Anksioznost je potpuno prirodna u situacijama koje nose visok nivo stresa – novi posao, važan razgovor, ispit, velika životna odluka. Tada nam anksioznost zapravo pomaže da budemo fokusirani, spremni i oprezniji. Ona dolazi i odlazi, menja se kako se menja i situacija u kojoj se nalazimo.
Međutim, kada anksioznost počne da traje duže od šest meseci, kada ne jenjava iako se spolja ništa dramatično ne dešava, i kada počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje – tada govorimo o anksioznom poremećaju. To je trenutak kada brige postaju stalne, intenzivne i teško kontrolisane, a telo je skoro neprestano u stanju pripravnosti.
Postoji nekoliko vrsta anksioznih poremećaja.
- Generalizovani anksiozni poremećaj karakteriše hronična zabrinutost, često bez jasnog razloga.
- Panični poremećaj prati iznenadni talas intenzivnog straha – napadi panike koji deluju kao da dolaze niotkuda.
- Socijalna anksioznost donosi strah od procene, izlaganja i kontakta sa drugim ljudima.
- Fobije predstavljaju snažne, specifične strahove koji ograničavaju svakodnevni život.
Prepoznavanje razlike jeprvi korak. Ako anksioznost upravlja tobom umesto ti njom, važno je potražiti podršku – niko ne mora kroz to da prolazi sam.
Zašto je važno prepoznati simptome na vreme?
Prepoznavanje simptoma anksioznosti na vreme važno je zato što nam daje priliku da reagujemo pre nego što se stanje produbi i postane teže za kontrolu. Kada naša briga, strah ili unutrašnja napetost počnu da utiču na svakodnevni život – san, posao, odnose, koncentraciju – to je znak da telo i um šalju poruku da im je potrebna pauza i podrška.
Što ranije razumemo šta se dešava, lakše možemo da sprečimo da anksioznost preraste u hronično stanje ili panične napade. Rano prepoznavanje znači i da možemo da uvedemo promene koje prave veliku razliku: bolje upravljanje stresom, postavljanje granica, rad na disanju, kao i traženje stručne pomoći ako je potrebno.
Ljudi često ignorišu prve signale jer misle da „nije ništa ozbiljno“. Ali upravo ti mali signali su poziv da stanemo, oslušnemo sebe i damo svom telu i emocijama ono što im je potrebno. Rana briga je najvažniji korak ka oporavku.
Kako razlikovati anksioznost od depresije ili drugih stanja?
Anksioznost, depresija i neka druga emocionalna stanja mogu da izgledaju vrlo slično, pa nije čudno što ljudi često ne znaju kako da ih razlikuju. Postoji nekoliko simptoma koji se preklapaju: umor, nesanica, smetnje u koncentraciji i osećaj da „glava ne radi kao ranije“. Zbog ovih zajedničkih znakova, ponekad nam se čini da ne znamo šta se zapravo dešava u nama.
Ipak, postoje i simptomi koji jasnije ukazuju na anksioznost. To su ubrzani rad srca, kratak dah, znojenje, drhtavica, napetost u telu i osećaj nemira koji deluje kao da ne možemo da ga isključimo.
Kod depresije se, s druge strane, češće javlja gubitak interesovanja, osećaj praznine, teško ustajanje iz kreveta i pad energije koji traje danima ili nedeljama.
Važno je da ne budete sami sebi lekar, nego da potražite pomoć, čim posumnjate. Ovde možete da se malo bolje upoznate sa mojim uslugama i kako mogu da vam pomognem.
Kada potražiti stručnu pomoć?
Stručnu pomoć je važno potražiti onda kada simptomi anksioznosti počnu da narušavaju svakodnevni život.
Ako primetiš da ti je teško da obavljaš uobičajene obaveze, da izbegavaš ljude ili situacije koje su ti ranije bile normalne, to je već signal za reakciju.
Ponavljajući panični napadi takođe su jasan znak da je potrebno uključiti stručnjaka, jer telo tada ulazi u stanje intenzivnog straha koje ne prolazi samo od sebe. Ako si već dugo zabrinuta, osećaš unutrašnju napetost koja ne popušta i ne možeš da se opustiš iako znaš da realne opasnosti nema — važno je da potražiš podršku.
U tom procesu mogu vam pomoći, kao psihoterapeut, gde ćemo raditi na mislima, ponašanju i emocionalnim obrascima.
Anksioznost je deo života, ali je važno znati prepoznati kada prelazi granicu normalne reakcije i počinje da utiče na kvalitet svakodnevice.
Razumevanje simptoma, razlikovanje prolazne tenzije od poremećaja i pravovremeno traženje pomoći ključni su koraci ka oporavku. Kada jasno vidimo šta nam se dešava, lakše pravimo izbor koji nas vodi ka mirnijem i stabilnijem životu.
Ako već neko vreme osećaš da anksioznost upravlja tobom, da ti odnosi sa porodicom, decom, prijateljima, partnerom; posao ili svakodnevne obaveze postaju teži zbog unutrašnje napetosti, nemaš više prostora da čekaš. Rana intervencija uvek donosi bolje rezultate – brže olakšanje, manje iscrpljivanja i veće razumevanje sebe.
Pozivam te da napraviš prvi korak. Pitanje, razgovor ili zakazivanje seanse može biti početak promene koja ti je potrebna. Tu sam da ti pomognem da kroz taj proces prođeš podržano i bez osećaja da si sama.