Psihoterapija za socijalnu anksioznost i socijalnu fobiju
- Postoje razgovori koje odlažete danima. Poziv koji treba obaviti, sastanak na kojem treba nešto reći, okupljanje na koje je lakše ne otići. Spolja to izgleda kao sitnica. Iznutra je to ceo dan potrošen na pripremu, na vežbanje rečenica u glavi i na strah da će neko primetiti koliko vam je neprijatno.
- Ne morate znati tačno odakle da počnete. Dovoljno je da postoji nešto što vam je teško da nosite sami. Ako strah od procene polako sužava vaš svakodnevni život, psihoterapija može biti mesto na kome to počinjete da razumete i menjate. Bez pritiska i vašim tempom.
OBLASTI
Šta je socijalna fobija i kako se oseća socijalna anksioznost?
Socijalna anksioznost i socijalna fobija su dva naziva za isto stanje. Reč je o izraženom strahu od procene. Ne od ljudi samih, nego od toga kako će vas videti. Da li ćete delovati čudno, dosadno, nesposobno, previše ili premalo. Taj strah se najčešće javlja u situacijama u kojima ste izloženi: razgovor sa nepoznatima, izlaganje pred grupom, sastanak na poslu, telefonski poziv, ulazak u prostoriju u kojoj svi već sede.
Telo često reaguje pre nego što stignete da razmislite. Srce ubrza, obrazi se zacrvene, glas zadrhti, ruke se znoje, u glavi se javi praznina. Onda dolazi i drugi sloj, strah da će neko primetiti da se plašite. Zato mnogi ljudi ulažu ogromnu energiju u to da sakriju uzbuđenost. Pripremaju rečenice unapred, gledaju u telefon, ćute da ne bi rekli nešto pogrešno, drže čašu u ruci da bi imali šta da rade rukama. Spolja deluje mirno. Iznutra je iscrpljujuće.
Kada se govori o lečenju socijalne fobije, obično se misli upravo na taj krug. Izbegavanje kratkoročno donosi olakšanje, a dugoročno strah čini većim, jer nikada ne dobijete priliku da proverite da li je ono čega se plašite zaista tačno. Socijalna anksioznost nije mana karaktera i nije znak da ste slabi. To je obrazac koji se negde naučio i koji, korak po korak, može da se menja.
Ova stranica je namenjena odraslim osobama kod kojih strah od procene počinje da bira umesto njih. Ponekad se to vidi spolja. Češće niko oko vas i ne sluti koliko vas kontakt sa ljudima košta.
Možete se javiti ako:
- izbegavate okupljanja, slavlja i timske sastanke, pa se posle osećate loše zbog toga
- danima unapred strahujete od situacije u kojoj treba da govorite pred drugima
- teško vam je da uputite poziv, pošaljete poruku ili nekoga zaustavite i pitate za pomoć
- stalno pratite kako zvučite i kako izgledate dok razgovarate
- posle svakog razgovora analizirate šta ste rekli i tražite gde ste pogrešili
- zbog straha od procene odustajete od prilika koje zapravo želite
Ne morate imati dijagnozu da biste došli. Ne morate ni umeti da objasnite šta se tačno dešava. Dovoljno je da vam je teško i da više ne želite da to nosite sami.
Kome je namenjena psihoterapija za socijalnu anksioznost?
Ovo pitanje čujem često. Stidljivost je crta temperamenta. Znači da vam treba malo više vremena da se opustite u novom društvu, da više volite manje grupe i tiše prostore. Stidljivoj osobi može biti neprijatno na početku, a posle pola sata razgovara sasvim opušteno. Stidljivost obično ne menja odluke koje donosite o svom životu.
Socijalna anksioznost ide dalje. Tu strah od procene postaje merilo po kome birate gde ćete otići, šta ćete reći i šta nećete ni pokušati. Nelagoda ne prolazi kada situacija počne, često raste. Javlja se i pre i posle, ponekad danima. Pojavljuje se i sa ljudima koje dobro poznajete. I počinje da vas košta: propuštenih poziva, neizrečenih mišljenja, prilika koje ste pustili da prođu.
Granica nije oštra i ne morate sami da procenjujete na kojoj ste strani. Korisnije od pitanja stidljivost ili socijalna anksioznost jeste pitanje koliko vas to ograničava. Ako strah bira vaš život umesto vas, to je dovoljan razlog da o tome razgovarate, bez obzira kako se zove.
Da li je to stidljivost ili socijalna anksioznost?
Kod socijalne anksioznosti razgovor se ne završava kada se ljudi raziđu. Nastavlja se u glavi. Vraćate se na jednu rečenicu, na pauzu koja je bila predugačka, na to kako vas je neko pogledao. Traži se dokaz da je bilo loše i skoro uvek se nađe. To se zove ruminacija i ona hrani strah, jer u sledeću situaciju ulazite sa spiskom svega što ne sme da se ponovi. Problem je što pamtite samo svoju verziju događaja. Drugi ljudi su tu pauzu odavno zaboravili.
Iza toga obično stoji unutrašnji kritičar, glas koji vas prati i komentariše. On zna vaše najosetljivije tačke i govori strogo, rečima koje nikada ne biste uputili prijatelju. Zbog njega samopouzdanje ostaje krhko i onda kada spolja sve ide dobro, jer se svaki uspeh objasni srećom, a svaki propust postaje dokaz o vama. Rad na samopouzdanju zato ne znači da sebe ubeđujete kako ste sjajni. Znači da naučite da prepoznate taj glas, da mu ne verujete na reč i da razvijete blaži, ali realan način obraćanja sebi. To se uči, kao i sve ostalo.
Zašto posle razgovora vrtimo u glavi sve što smo rekli?
Radim u okviru RE&KBT psihoterapije, uz elemente ACT i CFT pristupa, a po potrebi i EMDR terapije kada u pozadini stoje bolna ili traumatska iskustva. U praksi to znači da zajedno gledamo šta se dešava u konkretnim situacijama. Šta pomislite pre ulaska u prostoriju, kako telo reaguje, šta uradite da bi bilo lakše i šta se dešava kasnije, kada ostanete sami. Iz toga se vidi obrazac. Kada se obrazac vidi, na njemu može da se radi.
Dalje idemo postepeno. Preispitujemo uverenja o proceni i o tome šta bi zaista značilo ako neko primeti da ste uzbuđeni. Učimo da se nelagoda može izdržati bez izbegavanja i bez sitnih sigurnosnih ponašanja koja održavaju strah. Radimo i na blažem odnosu prema sebi, jer se strah od procene teško smanjuje dok iznutra imate strogog sudiju. Ništa se ne dešava preko noći i ništa nećete raditi na silu. Tempo dogovaramo zajedno, korak po korak, i svaki korak je vaš.
Kako izgleda rad na socijalnoj anksioznosti?
Psihoterapija za socijalnu anksioznost u Novom Sadu i online
Radim uživo u Novom Sadu i online. Termini uživo prijaju ljudima kojima znači razgovor licem u lice i odlazak na mesto koje je tog sata samo njihovo. Online rad je često lakši prvi korak kada je socijalna anksioznost izražena, jer je iz svoje sobe manje izloženo. Oba načina su ravnopravna i možete ih kombinovati kako vam odgovara.
Psihoterapija nije bauk. Ne morate biti u haosu da biste potražili podršku. Prvi razgovor nije ispit. Na njemu se upoznajemo, pričate onoliko koliko vam je u tom trenutku lako, i zajedno gledamo šta vas muči i kako bi rad mogao da izgleda. Polazimo od toga da imate prostor da budete iskreni, nesavršeni, zbunjeni, uplašeni ili umorni, bez potrebe da se pred nekim držite dobro.
Psihoterapeutkinja sam pod supervizijom. Završila sam master studije kliničke psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, edukaciju iz RE&KBT psihoterapije, kao i edukacije iz EMDR, ACT i CFT terapije. Radim sa anksioznošću, paničnim napadima, brigom, stresom, strahovima, traumatskim iskustvima i emocionalnim poteškoćama. Ako želite da zakažete razgovor ili samo da pitate nešto pre nego što odlučite, pišite na office@petkovicvesna.com ili pozovite 064 223 4321.
Zakažite prvi razgovor
Možete mi se javiti ako želite da proverimo da li je ovakav rad odgovarajući za ono kroz šta prolazite. Ne morate unapred znati da li je u pitanju socijalna anksioznost, stres ili nešto drugo.
U prvoj poruci ne morate detaljno opisivati sve. Dovoljno je da napišete zbog čega se javljate i kada bi vam odgovaralo da razgovaramo. Sve ostalo možemo zajedno da složimo u prvom razgovoru.
Ako vam je lakše da prvo vidite kako izgleda početak, pogledajte stranicu o prvom razgovoru. Ako vam više odgovaraju razgovori iz vašeg prostora, tu je i online psihoterapija.
Najčešća pitanja
o psihoterapiji
Da li je socijalna fobija isto što i socijalna anksioznost?
Jeste, reč je o dva naziva za isto stanje. Naziv socijalna fobija se češće koristi u stručnoj literaturi i dijagnostici, dok se socijalna anksioznost odomaćila u svakodnevnom govoru. Suština je ista: izražen strah od procene i od izlaganja pred drugima, koji počinje da utiče na svakodnevni život.
Kako da znam da li mi je potrebna podrška ili sam samo stidljiva osoba?
Pogledajte cenu koju plaćate. Stidljivost obično znači sporije zagrevanje u novom društvu i tu ostaje. Socijalna anksioznost menja odluke, pa izbegavate ono što zapravo želite i posle se zbog toga osećate loše. Ako prepoznajete to drugo, ima smisla da o tome razgovarate sa stručnjakom, bez obzira na to kako biste sami nazvali ono što vam se dešava.
Šta ako mi bude neprijatno da govorim na prvom razgovoru?
To je očekivano i sasvim u redu. Kod socijalne anksioznosti je i sam dolazak na razgovor situacija u kojoj se možete osećati izloženo. Ne morate imati pripremljenu priču ni prave reči. Možemo ići polako, uz pauze i uz pitanja koja olakšavaju. Ćutanje nije greška.
Da li online psihoterapija pomaže kod socijalne anksioznosti?
Online rad je ravnopravan način rada i mnogima je lakši početak, jer se odvija iz poznatog prostora. Potrebni su vam miran kutak i stabilna internet veza. Ako kasnije poželite da pređete na termine uživo u Novom Sadu, to se lako dogovara.
Psihoterapija sa mnom iz ugla mojih klijenata
Panični napadi su me zaključali u kuću, a strah od napada na ulici, na otvorenom, je postao moj stalni pratilac. Kroz terapiju, dobio sam ne samo strategije za trenutno smirivanje, već i dublje razumevanje zašto se napadi dešavaju. Najvažnije: verovao sam terapeutkinji jer sam video, na njenom ličnom primeru, da je izlečenje moguće. Danas ponovo putujem, družim se i pravim planove bez straha. To je neprocenjivo za mene. Hvala.
Godinama sam pokušavao da se borim protiv briga i anksioznosti. I uvek bih gubio. Na terapiji sam naučio da se anksioznost ne mora eliminisati, već transformisati. Terapeutkinja mi je pomogla da se uhvatim u koštac sa svim tim neprijatnim osećajima. Sada mi je jasno da su moje brige – rešive. Da je sve rešivo. Iako još uvek idem na terapije – osećam se osnaženo i lakše mi je u životu.
Ja sam mislila da niko ko nije doživeo taj užas panike ne može stvarno da razume. Od tuda i moje nepoverenje prema psiholzima i terapeutima. I bila sam u pravu. Vesna je neko ko profesionalni rad temelji na ličnom iskustvu. I to je bilo ključno u našem radu. Nije me samo naučila tehnikama koje mogu sada da primenjujem, već mi je ispričala, pokazala put izlečenja koji je i sama prešla. Nestao je osećaj usamljenosti i srama. Sada ja kontrolišem paniku, umesto da ona kontroliše mene.