Psihoterapija za strahove i fobije u Novom Sadu
- Postoje strahovi koji se lako nose. I postoje oni koji polako počnu da vam biraju put, prevoz, posao i društvo. Ako zaobilazite autoput, odlažete pregled kod lekara ili odbijate svaku situaciju u kojoj vas neko gleda, niste preosetljivi. Vaš sistem je negde naučio da je to opasno i sada vas čuva previše revnosno.
- Ne morate znati tačno odakle da počnete. Dovoljno je da postoji nešto što vam je teško da nosite sami. U radu na strahovima krećemo od onoga što vas trenutno najviše ograničava, tempom koji vi možete da podnesete. Prvi razgovor nije ispit.
OBLASTI
Šta je fobija i po čemu se razlikuje od opreza?
Fobija je izražen i uporan strah od određene situacije, mesta ili radnje, koji je jači nego što stvarna opasnost traži. Telo reaguje kao da je ugroženo, iako razum zna da nije. Ubrzan rad srca, plitak dah, znojenje, drhtanje, vrtoglavica, stezanje u grudima. Uz to ide i snažna potreba da se situacija izbegne ili da se iz nje što pre izađe.
Ono što fobiju čini teškom nije samo trenutak susreta sa strahom. Teško je i sve ono pre. Danima unapred razmišljate o putovanju, o pregledu, o prezentaciji. Vrtite scenarije, tražite izgovore, proveravate kako da izbegnete. To iščekivanje ume da bude iscrpljujuće koliko i sama situacija, ponekad i više.
Fobije su češće nego što se govori naglas. Imaju ih ljudi koji su u ostalim delovima života snalažljivi, odgovorni i hrabri. To nije pitanje karaktera ni volje. Strah se naučio, i zato može i da se preuči. Psihoterapija nije bauk. Ne morate biti u haosu da biste potražili podršku.
Ljudi retko dolaze zbog straha uopšte. Dolaze zbog jedne konkretne situacije koja im je zatvorila neka vrata. Ovo su strahovi sa kojima se u radu najčešće srećem.
- Strah od vožnje – nekome smeta autoput, nekome most, tunel ili kolona u špicu. Ponekad se javi posle neprijatnog iskustva u saobraćaju, a ponekad bez jasnog povoda. Rute postaju sve kraće, sve češće vozi neko drugi, i polako nestaje sloboda koju je vožnja nekada značila.
- Strah od letenja – napetost počinje danima pre puta. Turbulencija, poletanje, pomisao da nemate kontrolu nad onim što se dešava. Neki ljudi lete uz veliku nelagodu, drugi otkazuju putovanja, odbijaju poslovne obaveze ili biraju dvadeset sati vožnje umesto dva sata leta.
- Strah od lekara i intervencija – odlaganje pregleda, nemir u čekaonici, muka i nesvestica pri vađenju krvi, izbegavanje stomatologa godinama. Ovaj strah ume da bude skup, jer se sa njim odlaže i ono što je zaista potrebno za zdravlje.
- Strah od javnog nastupa – prezentacija, sastanak, ispit, zdravica na slavlju. Srce lupa, glas podrhtava, javlja se misao da vas svi procenjuju. Kada se to proširi i na svakodnevne situacije, telefonske pozive, obroke u društvu ili upoznavanje novih ljudi, govorimo o socijalnoj fobiji.
- Strah od zatvorenog prostora – lift, MR aparat, prepun autobus, mala prostorija bez prozora. Javi se misao da nema izlaza i da vazduha neće biti dovoljno, pa telo reaguje pre nego što stignete da razmislite.
Ako se ne prepoznajete potpuno ni u jednoj stavki, to je u redu. Strahovi se često mešaju i ne moraju imati uredno ime da bi se na njima radilo. Važnije je od naziva ono što vam strah oduzima.
Sa kojim strahovima ljudi najčešće dolaze?
Oprez je koristan. On vas usporava na klizavom putu, tera vas da se pripremite za prezentaciju, da proverite nalaz. Oprez daje informaciju i onda se povuče. Fobija ne odlazi kada opasnost prođe. Ona ostaje i počne da postavlja pravila.
Najjasniji znak je onaj trenutak kada strah ograničava život. Kada zbog njega birate posao ispod svojih mogućnosti, odbijate putovanje sa porodicom, ne idete na sistematski pregled, ćutite na sastanku iako imate šta da kažete. Kada planirate dan oko toga šta možete da izbegnete, a ne oko toga šta želite.
Ne postoji prag koji morate da dostignete da biste imali pravo na podršku. Ne morate čekati da bude nepodnošljivo. Ako vam je nešto već neko vreme teško i ako primećujete da se prostor u kom se osećate sigurno polako sužava, to je dovoljan razlog za razgovor.
Kada strah prestaje da bude običan oprez?
Izbegavanje deluje kao rešenje jer donosi trenutno olakšanje. Otkažete let i odmah vam bude lakše. Problem je što taj osećaj olakšanja mozak zapamti kao dokaz da je opasnost bila stvarna i da ste se spasili tako što ste pobegli. Sledeći put je strah malo jači, a lista situacija koje zaobilazite malo duža.
Isto važi i za sitne mere sigurnosti. Vozite samo sporednim ulicama, sedite uvek pored vrata, držite flašicu vode u ruci, tražite da neko bude sa vama. To su razumljivi pokušaji da se preživi neprijatan trenutak, ali oni sprečavaju da proverite šta bi se zaista desilo. Zbog toga se strah ne raspada sam od sebe, koliko god vremena prošlo. Nije potrebna hrabrost preko noći, potrebno je da prestanete da bežite malo po malo, uz podršku.
Zašto izbegavanje pojačava strah?
Počinjemo razgovorom. Kada se strah javlja, šta ga pokreće, čega se tačno plašite da će se desiti i šta ste sve do sada probali. Zajedno napravimo mapu situacija, od onih koje su vam blago neprijatne do onih koje danas deluju nemoguće. Ništa se ne dešava preko vaše volje i bez dogovora.
U radu se oslanjam na RE&KBT pristup, u kom razgovaramo o mislima i uverenjima koja hrane strah, i učimo šta možete da uradite kada telo krene u alarm. Postepeno i dogovorenim tempom prilazimo situacijama koje izbegavate, tako da dobijete novo iskustvo umesto starog scenarija. Kada iza straha stoji konkretno teško ili traumatsko iskustvo, u radu mogu da koriste i EMDR pristup, dok ACT i CFT pomažu da se prema sebi odnosite blaže i da se vratite onome što vam je zaista važno. Tempo određujemo zajedno, u skladu sa tim šta vi u tom trenutku možete.
Kako izgleda rad na strahovima?
Terapija fobija u Novom Sadu i online
Radim uživo u Novom Sadu, kao i online, sa ljudima iz drugih gradova i iz inostranstva. Ako je vaš strah vezan baš za prevoz i za dolazak, online razgovor može biti sasvim dobar početak. Kasnije se uvek možemo dogovoriti drugačije, ako to bude imalo smisla.
Bavim se anksioznošću, paničnim napadima, brigom, stresom, strahovima, traumatskim iskustvima i emocionalnim poteškoćama. U radu mi je važno da se osećate sigurno i da ništa ne morate da objašnjavate savršeno. Dovoljno je da kažete šta vas trenutno najviše ograničava.
Psihoterapeutkinja sam pod supervizijom. Završila sam master studije kliničke psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, edukaciju iz RE&KBT psihoterapije, kao i edukacije iz EMDR, ACT i CFT terapije. Ako želite da zakažete razgovor ili da prvo proverite da li vam ovakav rad odgovara, možete me pozvati na 064 223 4321 ili pisati na office@petkovicvesna.com.
Zakažite prvi razgovor
Možete mi se javiti ako želite da proverimo da li je ovakav rad odgovarajući za ono kroz šta prolazite. Ne morate unapred znati da li je u pitanju strah ili fobija, stres ili nešto drugo.
U prvoj poruci ne morate detaljno opisivati sve. Dovoljno je da napišete zbog čega se javljate i kada bi vam odgovaralo da razgovaramo. Sve ostalo možemo zajedno da složimo u prvom razgovoru.
Ako vam je lakše da prvo vidite kako izgleda početak, pogledajte stranicu o prvom razgovoru. Ako vam više odgovaraju razgovori iz vašeg prostora, tu je i online psihoterapija.
Najčešća pitanja
o psihoterapiji
Da li mogu da radim na strahu ako ne znam odakle je nastao?
Možete. Mnogi ljudi nemaju jasan događaj koji su zapamtili kao početak, a strah je tu godinama. Rad ne zavisi od toga da li ćemo pronaći tačan uzrok. Krećemo od onoga što se dešava sada, od situacija koje izbegavate i od toga šta vam telo i misli govore u tim trenucima. Ako se u toku rada pokaže da iza straha stoji neko teško iskustvo, time se bavimo kada za to budete spremni.
Da li ću morati odmah da uđem u avion ili u lift?
Ne. Ništa se ne dešava naglo i ništa bez vašeg pristanka. Prvo razumemo kako strah kod vas funkcioniše i pripremimo se. Situacijama prilazimo postepeno, počev od onih koje su vam blago neprijatne. Vi u svakom trenutku znate šta je sledeći korak i imate pravo da kažete da vam je prerano.
Kako izgleda prvi razgovor?
Prvi razgovor nije ispit. Ispričate mi šta vas muči, koliko vam to remeti svakodnevicu i šta biste želeli da bude drugačije. Ja postavim pitanja koja mi pomažu da bolje razumem sliku. Na kraju razgovaramo o tome kako bi rad mogao da izgleda. Ne morate imati pripremljenu priču ni pravi redosled.
Da li online rad daje isto kao rad uživo?
Za veliki broj ljudi online rad funkcioniše sasvim dobro, posebno kada je dolazak sam po sebi otežan zbog straha od vožnje ili prevoza. Potrebno je da imate mirno mesto gde vas niko ne prekida i pristojnu internet vezu. Ako u nekom trenutku procenimo da bi vam susret uživo više odgovarao, o tome se otvoreno dogovorimo.
Psihoterapija sa mnom iz ugla mojih klijenata
Panični napadi su me zaključali u kuću, a strah od napada na ulici, na otvorenom, je postao moj stalni pratilac. Kroz terapiju, dobio sam ne samo strategije za trenutno smirivanje, već i dublje razumevanje zašto se napadi dešavaju. Najvažnije: verovao sam terapeutkinji jer sam video, na njenom ličnom primeru, da je izlečenje moguće. Danas ponovo putujem, družim se i pravim planove bez straha. To je neprocenjivo za mene. Hvala.
Godinama sam pokušavao da se borim protiv briga i anksioznosti. I uvek bih gubio. Na terapiji sam naučio da se anksioznost ne mora eliminisati, već transformisati. Terapeutkinja mi je pomogla da se uhvatim u koštac sa svim tim neprijatnim osećajima. Sada mi je jasno da su moje brige – rešive. Da je sve rešivo. Iako još uvek idem na terapije – osećam se osnaženo i lakše mi je u životu.
Ja sam mislila da niko ko nije doživeo taj užas panike ne može stvarno da razume. Od tuda i moje nepoverenje prema psiholzima i terapeutima. I bila sam u pravu. Vesna je neko ko profesionalni rad temelji na ličnom iskustvu. I to je bilo ključno u našem radu. Nije me samo naučila tehnikama koje mogu sada da primenjujem, već mi je ispričala, pokazala put izlečenja koji je i sama prešla. Nestao je osećaj usamljenosti i srama. Sada ja kontrolišem paniku, umesto da ona kontroliše mene.